Projekcijom filma „Pašćilji- krjađerja lumjaska ši obiśejurlji la Buor” u Negotinu su završeni peti „Dani Gergine”, uvertira u tradicionalni 14. Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina 2023“.

Zahvaljujući saradnji sa RTV Bor, na “Danima Gergine”, petim koje organizuje Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”, u galeriji Fondacije Eliksir prikazan je etnološki film, autora Aurike Marinović „Pašćilji- krjađerja lumjaska ši obiśejurlji la Buor- Uskra: narodna verovanja i običaji u okolini Bora”. Ovim programom je ujedno i završena ovogodišnja manifestacija “Dani Gergine”.

“Na Veliki petak uživali smo u izvanrednom etnološkom filmu koji prikazuje običaje pred Uskrs u borskim selima. Film je snimljen na vlaškom jeziku sa titlom na srpskom. Običaji u borskom kraju razlikuju se od običaja u selima negotinskog kraja. To je bogastvo koje treba sačuvati”, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”.

Ovoj tematskoj večeri prethodila je u galeriji Fondacije Eliksir, na Veliki četvrtak, i promocija knjige „Savremena vlaška poezija – Kînćećilji nuašće đin vrjemja nuouo“, koja je, takođe, izazvala pažnju javnosti jer na jednom mestu prikazuje stvaralaštvo naših savremenika na vlaškom jeziku.

O ovom naslovu, 34. po redu u izdanju “Gergine”, pored Siniše Čelojevića govorili su: Slobodan Cvetić iz Zaječara, Živorad Tomić iz sela Osanica kod Žagubice i profesor srpskog jezika i književnosti Milica Stevanović.

„Raznovrsna tematika, dobra posećenost naših programa na “Danima Gergine” svakako su podstrek za nas iz Udruženja “Gergina” da još više radimo na očuvanju i promociji vlaške nematerijalne kulturne baštine“, dodaje Čelojević.

Već 17. i 18. aprila publika će biti u prilici da uživa i u programu 14. Internacionalnog festivala vlaške muzike, čiji je cilj očuvanje vlaške izvorne muzike, kola, pesme uz visok umetnički nivo, a svakako i narodne nošnje kao simbola tradicionalnog odevanja na prostorima na kojima žive Vlasi.

Festival će biti održan u Domu kulture “Stevan Mokranjac” sa početkom u 19 časova. Otvaranju festivala u ponedeljak, 17. aprila prethodiće od 18 časova promocija kompakt diska Danijele Pražić „Đe duor“.

“Prvo veče je takmičarskog karaktera za koje je prijavljeno 19 učesnika iz skoro svih opština severoistočne Srbije gde žive Vlasi. Dan kasnije biće organizovano revijalno veče za koje je prijavljeno više od 20 učesnika. Stručni žiri će dodeliti četiri nagrade za najboljeg vokalnog solistu, instrumentalistu, stranog učesnika za negovanje vlaške muzike, a biće proglašen i sveukupni pobednik”, kaže Siniša Čelojević.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U okviru predfestivalske manifestacije “Dani Gergine” posetioci su mogli da uživaju u fotografijama turističkih lepota ovog kraja u galeriji negotinskog Doma kulture, a u Prahovu u promociji knjige „Prahovo – Ljudi, običaji, događaji – Praova – Lumja, ađeturlji, Întîmplărilji“ i kompakt diska „Izvorna vlaška kola iz Prahova – Uorilji đin la Praova“.

U okviru manifestacije „Dani Gergine“, Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“, u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Negotin, Muzejom Krajine i Foto studijom „Forma fotografika“, organizovalo je izložbu pod nazivom „Turističke lepote Negotinske krajine – Frumušecurlji đin Krajna nuastă“.

Izložba obuhvata 23 fotografije koje prikazuju kulturno-istorijska mesta i prirodne lepote Negotinske krajine, a izbor fotografija napravio je majstor fotografije Dragoslav Ilić, koji je i sam jedan od autora.

“Predstavili smo znamenitosti, prirodne i kulturne, opštine Negotin. Izabrano je ono najbolje, najlepše i najreprezentativnije čime možemo da se predstavimo i pozovemo turiste da nas posete. “Dani Gergine” i svaka kulturna manifestacija doprinosi opštoj kulturnoj slici jednog grada, jedne opštine i neophodne su da bi se držala pažnja, da grad i opština budu u žiži javnosti po nečem lepom, a ne po ružnim naslovima u novinama”, kaže Dragoslav Ilić.

Iz arhive Turističke organizacije opštine Negotin, ali i iz opusa Dragoslava Ilića predstavljeni su na ovoj izložbi Vratnjanske kapije, Prerast Zamne, manastiri Bukovo, Vratna i Koroglaš, staro gradsko jezgro Negotina sa svojim crkvama i muzejima, ali i prepoznatljivi turistički motivi Dunava, vinogradi, Mokranjske stene, Rajačke i Rogljevačke pivnice, ali i rode po kojima je takođe Negotin poznat.

Posetioci mogu u galeriji Doma kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu da pogledaju ovu zanimljivu izložbu i upoznaju se sa raznovrsnim turističkim destinacijama ovog kraja, koje će privući pažnju ljubiteljima prirode, istorije i kulture.

“Cilj nam je bio da kroz zajedničku promociju sa Udruženjem “Gergina” predstavimo turističke potencijale opštine Negotin i sve turističke lepote, s obzirom da smo i u prethodnom periodu dosta sarađivali na raznim sajmovima, manifestacijama i događajima, u nastojanju da prikažemo i bogatstvo različitosti, takođe. I ova manifestacija, ali i festival “Gergina” doprinose i svojom kulturnom ponudom i privlače kako domaću publiku, tako i goste iz dijaspore, a s obzirom da su praznici, mogu da sa svojim mlađim članovima obiđu i ove lokalitete. Manifestacije ujedno doprinose očuvanju kulture, tradicije i običaja Negotinske krajine”, kaže Dušan Petrović, direktor Turističke organizacije opštine Negotin.

U prepunoj Maloj sali Doma kulture u Prahovu, Udruženje “Gergina” je predstavilo kompakt disk sa 13 izvornih vlaških kola iz Prahova, pod nazivom “ Uorilji đin la Praova „, kao i knjigu „Prahovo – Ljudi, običaji, događaji – Praova – Lumja, ađeturlji, Întîmplărilji“ Siniše Čelojevića, koja sadrži 156 crno-belih fotografija, od kojih su neke stare i preko 130 godina.

Knjiga, o kojoj su govorili autor i Velimir Miki Trailović, hroničar Prahova, tematski je podeljena po oblastima: Ljudi; Običaji; Događaji; Stari objekti i fotografije iz vojske, uključujući period Velikog rata i period između dva rata sa uvodom na vlaškom, srpskom i nemačkom jeziku.

„Motivacija za ovu monografiju je bila izložba starih fotografija, koju je Udruženje „Gergina“ priredilo na „Danima Gergine“ u sklopu 12. Internacionalnog festivala vlaške muzike „Gergina 2021“, koja je privukla veliki broj posetilaca. Posmatrajući te fotografije, želeo sam da to ostane zabeleženo. Tako je nastala ideja da prikupim što veći broj starih fotografija i da to bude objavljeno u monografiji. Naziv monografije je istovetan naslovu izložbe, sa uvodom koji je trojezičan a fotografije prati tekst sa objašnjenjem o fotografijama. Rođen sam i odrastao u Prahovu, tu sam proveo lepe godine detinjstva i mladosti i tu sam započeo svoje porodicama koje su mi ustupile svoje fotografije da budu deo monografije. Posebno se zahvaljujem Mikiju Trailoviću na sugestijama i pruženoj podršci“, kaže Siniša Čelojević, inače predsednik Udruženja „Gergina“.

Kompakt disk „Uorilji đi la Praova“ je novo izdanje „Gergina Recordsa“ i sadrži 13 izvornih vlaških kola iz Prahova, sa knjižicom na vlaškom, srpskom i engleskom jeziku i tekstom o muzičkom stvaralaštvu i tradiciji u Prahovu, ali i opisom, poreklom i načinom igranja kola.

“Sva kola su snimljena u studiju Zorana Čukića u Prahovu. Na harmonici ih je odsvirao Zoran Čukić, na fruli Siniša Vojinović, a na bubnju Boban Baronović”, ističe Čelojević.

Manifestacija „Dani Gergine“ završava se međunarodnim festivalom vlaške muzike koji će se održati 17. i 18. aprila, a izložba „Turističke lepote Negotinske krajine“ će biti otvorena za posetioce narednih dana.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

U Negotinu je započela predfestivalska manifestacija „Dani Gergine“ koja prethodi 14. internacionalnom festivalu Vlaške muzike „Gergina“ 2023.

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha „Gergina“ svoju petu po redu manifestaciju “Dani Gergine” otvorila je izložbom, u saradnji sa Muzejom Krajine, posvećenom vlaškoj nošnji Negotinske krajine iz zbirke Milana Nikolića iz Kobišnice.

“Izložbom “Pregača kroz vreme” predstavljam izbor pregači iz moje zbirke. Poslednjih godina sakupljam etnografske predmete tako da sam formirao etnografsku zbirku. Većinu predmeta čine tekstilni predmeti, uglavnom ženski odevni komadi. Bogata kultura i tradicija ovog kraja naterala me je da se samim tim zainteresujem za sve ovo bogatstvo koje su nam naši preci ostavili”, kaže Milan Nikolić.

Deo izloženih odevnih predmeta je iz porodične zaostavštine ovog mladog čuvara tradicije i soliste na tradicionalnim narodnim instrumentima fruli i duduku, ali je mnoge od njih nabavljao i kroz lične donacije svojih prijatelja, ali i kupovao na terenu i buvljim pijacama u Negotinu i okruženju.

“Kada sam postao član Kulturno umetničkog društva “Voja Čurić” u svom selu , Kobišnici u meni se javilo interesovanje za istraživanjem i pre svega za očuvanjem tradicionalne kulture hnašeg kraja tako da sam tu stekao prva interesovanja ka našoj kulturnoj baštini kroz izvorne igre, kroz muziku i u tom trenutku sam počeo da se interesujem i za frulu na kojoj i dan danas sviram”, dodaje Milan.

Na izložbi “Pregača kroz vreme”, koja je zbog velikog interesovanja publike otvorena u holu Doma kulture “Stevan Mokranjac” prikazani su odevni predmeti iz Kobišnice, ali i brojnih drugih sela Negotinske krajine.

“Muzej Krajine ima dugogodišnju saradnju sa Udruženjem “Gergina” koju smo nastavili i sada kroz podršku našem mladom Milanu Nikoliću iz Kobišnice. Muzej kao javna ustanova svakako gleda da bude od koristi zajednici u kojoj deluje, a to se odnosi na stručnu pomoć i izlaženju u susret mladim istraživačima kao što je Milan, pa je i ovom prilikom korišćen deo naše građe. Drago mi je da smo deo “Dana Gergine” i tako će biti i u narednom periodu”, kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.

Vlaški hor „Wallachia“, poznat kao čuvar tradicije vokalno-instrumentalnog nasleđa Negotinske krajine, uveličao je otvaranje ove izložbe i manifestacije “Dani Gergine”.

Njihov nastup zajedno sa frulašima Milanom Nikolićem i Vojislavom Bađikićem i perkusionistom Milanom Markovićem bio je prilika da publika uživa u izvođenju tradicionalnih vlaških pesama i onih komponovanih u tom stilu, ali u savremenim aranžmanima, i da se tako još više upozna sa ovim delom kulturnog nasleđa vlaške nacionalne zajednice.

Manifestacija „Dani Gergine“ već petu godinu nastoji da kroz kulturne događaje očuva identitet vlaške zajednice, njihov jezik, muziku, folklor i običaje i predstavlja priliku da se lokalni kulturni izrazi i tradicije vlaške zajednice u Negotinu održe i prezentuju široj javnosti.

“Time se, verujemo, čuva kulturno nasleđe koje je važno za identitet ovog područja. Kroz ovakve događaje, vlaški jezik, muzika, folklor i običaji dobijaju novi zamah i postaju dostupniji mladim generacijama, što pomaže u očuvanju nematerijalne kulturne baštine i njenoj daljoj promociji”, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Četrnaesti Internacionalni festival vlaške muzike „Gergina“ biće održan u Negotinu, u Domu kulture „Stevan Mokranjac”, 17. i 18. aprila 2023. godine.

Tradicionalno, festival Gergina vezan je za drugi i treći dan Uskrsa. Ova ugledna manifestacija posvećene muzičkom i kulturnom nasleđu Vlaha prvi put je održana 2009. godine. Organizator festivala je istoimeno udruženje koje ima svoje razgranate aktivnosti: festival, etno grupa, izdavaštvo…

Festivalu prethode „Dani Gergine“, koji traju od 10. do 14. aprila 2023. To je svojevrsna uvodna manifestacija, koja nedelju dana pre festivala nudi prigodan program u vidu izložbi i promocija ekih novih izdanja.

Pored dve muzičke večeri (obe počinju u 19 časova), kao glavnih događaja, festival Gergina će obuhvatiti i promociju audio-izdanja „Đe duor“ (Gergina Records) sa izvornim pesmama u izvođenju Danijele Pražić. Promocija je zakazana za 18. april, sa početkom u 18 sati.

Prvo veče je takmičarskog karaktera i namanjeno je mladim interpretatorima. Takmičari se nadmeću za prestižna priznanja u kategorijama Najbolji vokalni solista i Najbolji instrumentalista, a tu su i Specijalna nagrada Božidar Janucić, kao i Specijalna nagrada festivala koja se dodeljuje stranom izvođaču za negovanje vlaške muzike. Ove godine takmičiće se ukupno 18 mladih izvođača, koje će pratiti Orkestar Bobana Pecića. Tokom večeri će revijalno da nastupi KUD „Graničar“ iz Halova.

Takmičare će i ove godine ocenjivati žiri u sledećem satavu: dr Dimitrije Golemović (etnomuzikolog i kompozitor), Marija Vitas (etnomuzikolog, urednica časopisa Etnoumlje) i Maja Stojanović (profesor u SMŠ „Stevan Mokranjac” u Negotinu).

Drugo festivalsko veče je revijalno. Okupiće veliki broj istaknutih vokalnih i instrumentalnih interpretatora vlaške muzike, koji će nastupiti u pratnji Orkestra Slobodana Pecića, a očekuje se i nastup KUD „Štule“ Voluja.

Umetnički direktor festivala je Nenad Kamidžorac, dok je direktor ovogodišnjeg izdanja festivala Dragiša Golubović.

Izvor:  MICS

Četrnaesti Festival će se održati 17.i 18.aprilaa u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu.

Prvo veče  17.aprila je takmičarsko.Pozivaju se svi mladi vokalni solisti i instrumentalisti starosti do 25. godina da se prijave radi selekcije.

Prijave se primaju do  17. marta na tel-  065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik Organizacionog odbora i   065 2626764  Boban Pecić-šef orkestra.

Nastup je u kompletnoj vlaškoj nošnji  sa opancima.

Prijaviti isključivo izvorne vlaške pesme, vlaške melodije i vlaška kola.

Vokalni  solisti nastupaju  sa jednom vlaškom pesmom  a instrumentalisti sa melodijom i kolom u trajanju od 4 minuta.

Dodeljuju se  četiri nagrade:

1.najbolji vokalni solista

2.najbolji instrumentailista

3.najbolji takmičar festivala  dobija plaketu „Božidar Janucić“.

4.najbolji takmičar van Srbije za negovanje vlaške izvorne muzike

Pobednici dobijaju i novčane nagrade.

Takmičare ocenjuje stručni žiri  :

1.Prof.dr Dimitrije Golemović, etnomuzikolog, predsednik žirija

2.Marija Vitas etnomuzikolog,

3.Maja Stojanović prof.UŠ „S.Mokranjac“Negotin

Sve takmičare  pratiće orkestar  Bobana Pecića.

Drugo veče Festivala 18.aprila je revijalno, gde nastupaju najbolji vokalni solisti i instrumentalisti vlaške muzike.

Prijave do 17.marta na tel   065 44 28 201  Dr Siniša Čelojević predsednik organizacionog odbora, i    maestro Slobodan Pecić   061 1682211.

Vokalni solisti nastupaju sa dve izvorne vlaške pesme.

Instrumentalisti nastupaju sa melodijom  i kolom u trajanju od 5 minute.

Nastup u kompletnoj  vlaškoj nošnji  iz kraja učesnika.

Učesnike će pratiti festivalski orkestar maestra  Slobodana Pecića.

U Boru je na sednici Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine jednoglasno doneta odluka o utvđivanju standarda vlaškog jezika.

Nakon što su ispunjeni svi zakonski kriterijumi za standardizaciju i upotrebu jezika i u obrazovanju i u praksi vlaški jezik i vlaško pismo su, odlučeno je na sednici Nacionalnog saveta Vlaha, i zvanično u upotrebi.

Nacionalni savet je, polazeći od ustavnih načela i zakonskih ovlašćenja, a u skladu sa preporukama Komiteta eksperata i Komiteta ministara Saveta Evrope, konstatovao da su ispunjeni neophodni lingvistički preduslovi utvrđivanje standarda vlaškog jezika s obzirom da postoji jasan prikaz o pismu i ortografska posebna pravila kako bi se njime pisalo, da su kodifikovana gramatička pravila izložena u pisanoj gramatici tako da oni koji jezik ne govore kao maternji mogu da ga nauče i da se na njih pozivaju.

Utvrđena, standardna, književna forma vlaškog nacionalnog jezika se prihvata jer postoji rečnik odnosno leksikom zasnovan na literaturi napisanoj na tom jeziku i postoji grupa originalnih tekstova napisanih na vlaškom jeziku, navedeno je u ovoj odluci.

„Utvrdili smo da postoje svi uslovi, postoji vlaško pismo u ćiriličnoj i latiničnoj formi, postoji gramatika vlaškog jezika, postoji vlaško srpski rečnik i do sada 74 izdanja na vlaškom jeziku, kao i udžbenici na vlaškom jeziku. Republika Srbija je od danas bogatija za još jedan zvanični jezik koji će biti u službenoj upotrebi“, rekao je Novica Janošević, aktuelni predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.

Vlaška zajednica ćirilično i latinično pismo koristi još od 24. januara 2012. godine, a nakon što je vlaško pismo usvojeno, uveden je školske 2013/2014. kao izborni predmet “Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture”.

“Ovo je istorijski dan za pripadnike vlaške etničke zajednice u Srbiji. Nacionalni savet Vlaha je usvojio odluku o utvrđivanju standarda vlaškog jezika, tako da neće se više govoriti o vlaškom govoru nego o vlaškom književnom jeziku. Na vlaškom pismo su izdate 74 knjige od kojih je Udruženje „Gergina“ samostalno ili u saradnji sa Savetom, publikovalo 32 knjige”, kaže Siniša Čelojević, član Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Udruženja za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina”.

U ravnopravnoj upotrebi su dva dijalekta vlaškog jezika: braničevsko-homoljsko-porečki, odnosno severo-zapadni dijalekat i krajinsko-timočki ili jugoistočni dijalekat.

Severo-zapadno narečje obuhvata sela sa većinskim vlaškim stanovništvom u opštinama: Bor, Boljevac, Majdanpek, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Golubac, Žagubica, Despotovac, Malo Crniće, Žabari, Ćuprija, Svilajnac i Gradište, a jugoistočno narečje obuhvata sela sa većinskim vlaškim stanovništvom u opštinama: Kladovo, Negotin i Zaječar.

„Čestitam svim ljudima koji su radili na ovom poslu i mislim da je Bor pravo mesto gde je odluka trebala da se donese iz razloga što ovde živi pre svega najveći broj naših prijatelja, braće, ljudi koji su se izjasnili u posebnom biračkom spisku kao Vlasi, a drugi razlog je što je ovo multinacionalna sredina u kojoj živi 21 nacija. Siguran sam da je ovo pokazatelj da Republika Srbija vrlo direktno vodi računa o svim narodima koji žive na njenim prostorima. Ovo je pobeda jednog naroda, jedne države to jest države Srbije, pobeda istoka Srbije. Pokazujemo na pravi način koliko smo spremni da poštujemo kulturu, tradiciju, jezik i pismo svakog naroda koji živi na našoj teritoriji“, naglasio je Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović

Projekat “Kînćeće bătrînje đin lumje– Izvorne vlašкe pesme” Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” iz Negotina realizovalo je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja. Projekat je namenjen očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Udruženje za očuvanje kulture i tradicije Vlaha “Gergina” iz Negotina od maja do septembra u 13 sela i gradova istočne Srbije i Homolja snimalo je čuvare vokalne narodne tradicije Vlaha. Tokom ovog perioda snimljena je 41 izvorna vlaška pesma.

“Nakon preslušavanja audio zapisa zapisane su reči tih pesama na vlaškoj azbuci i to na ćiriličnom pismu, na dijalektu kraja gde su pesme snimljene. Time su te pesme sačuvane od zaborava”, kaže Siniša Čelojević, predsednik Udruženja “Gergina”.

Sa željom da ove pesme predstavi i srpskom narodu “Gergina” ih je prepevala i na srpski jezik. One će, navode u ovom udruženju, biti predstavljene na “Danima Gergine”, ali i na istoimenom Festivalu vlaške muzike, čiji je cilj, takođe, očuvanje nematerijalne kulturne baštine vlaške zajednice.

“Tekstovi ovih pesama bi mogli da imaju primenu u osnovnoškolskim i srednjoškolskim ustanovama u kojima se uči izborni predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture, kao i na fakultetima na kojima se izučavaju jezici. Takođe, pesme koje su prikupljene od starih pevača (Lăutara) bi se promovisale na predfestivalskoj manifestaciji „Dani Gergine“ koja se već četiri godine održava u Negotinu, i bile bi uvršćene u takmičarski program tradicionalnog Festivala vlaške muzike “Gergina“ u Negotinu, koji se održava 13 godina”, dodaje Čelojević.

Autor teksta: Suzana Mihajlović Jovanović